Ulazni kod Volje

U pltanju je naravno TRAGANJE
Namerno sam izabrao neobičan naslov, da bih Vas dragi priatelji koji svraćate na forum jednostavno iznenadio

Ovo je slobodna tema iz razloga testiranja i pokretanja volje.
Znate, niko ne voli da se eksponira u našoj branši puta sa srcem, jer se preza od sekundarnih oči viđenja koje kazuju šta će drugi reći.
Ovde sada na temi planiram da pičim bez rezerve. Ovde će ionako doći oni koji su upoznati sa svim važnostima za ratnike.

Ovaj mali uvod kazuje da ću sada potrošiti energiju “sve u jednom dahu“
Kao stavljam se za onog koji priča.

Volja. Ha, volja. A, misliš volja? Ona kao volja...volja bre,..da volja.
Ovim sam si suzio svest, da bi na zanimljiv način ostao zakucan za svoj naum
Što kaže narod u mom kraju “pred glav“ a tu misle na žestoki naum,...sada baš tako činim, s tim što okolišem da išta kažem direktno o volji.
Držim ideju o volji u rezervi, a ispaliću drugu ideju koja je pi

Ta druga ideja je pitanje svima: Dali znate šta je to pijanac života?
Ne očekjte sada od mene definicije Svi mi smo pijanci života sve dok ne uvrstimo smrt kao savetnika.

Da se vratim sada na predhodnu ideju a koju zaobilazim. Volja je poznata reč. Da veoma je poznata. Mislim da smo je čuli u osnovnoj školi. Najpre sam pretražio namerom svoje iskustvo, gde sam o tome prvi put čuo i bingo Dobro je zezanje ovo traganje po sebi,,,pratiš ideje i vraćaš film,,,a onda u tom toku prepoznaš funkciju namere.

Nastaviću u sledećem postu iz više razloga. Jedan je što imam pri ruci mobilni za net a on je ograničen za broj reči pa da vam se opravdam a sebi dam za pravo,,,drugo je da postignem što više posta da bi imalo šta da se pročita, pa da nam to pročitano da slobodu i volju te pobudi energiju koja je uspavana pod idejom “NEMA SE ŠTA VIŠE REĆI JER JE SVE VEĆ REČENO“

Onaj koji priča, drži stvar pod kontrolom. Naravski predhodno sam razmišljao šta da plasiram Hoću o volji da govorim, ali kako o tome reći a ne spomenuti da je volja ovde i sada raspoložena da govori o svom svome opisu i dosezanju. Dakle kako to spojiti? Uglavnom smo kruti i sramežljivi, stidljivi da pokažemo da smo smeli jer nas neke sekundarne oči primoravaju da ćutimo da nebi lupali gluposti. Zašto je to tako? To je kod svih osoba sa duhovnih foruma zastupljeno. Čvrsto se držati za temelje definicija koje je smislio meni nepouzdan kolektiv, teško je jer je opasno, može se izgubiti sloboda. Ponoviću reč “naravno“ da bih je izdvojio za dalje traganje u smislu a za priču iz oblasti “ponavljanja“.

Volja mi je ideja da ne izgubim kontrolu na temi. Ona je osnovna namera o kojoj želim reći neke stvari a koje će otkriti neke nove.

Dakle putujem temom u jednom dahu. Ako sam nešto dužan da odgovorim neka me se obavesti,,,samo da dotaknem ključ.

Prezentujem osmišljen vid traganja. Upuštam se u traganje prema konceptu, to je sigurno. Moram da otkrijem u postu čak i zašto i kako sam došao na ideju za temu. To je važno jer u suprotnom nemogu pratiti traganje punom silom jer će faliti elementi namere.
Ponavljanje - Recimo reč “naravno“ čim se izgovori u društvu odmah se vidi kako je ta osoba koja je izrekla ujedno preti da ćemo biti izujedani ako se suprotstavimo. To je jedna odvratna potvrdna reč koja je odlika samovažnosti. Ta reč je kod ratnika u oznaci za ponavljanje sebe tj potvrđivanje sebe tj davanja prava sebi.

Ovo što sam napisao gore je moj uvid u to što kažem, to nigde ne piše. Ali tragač je dužan da razotkrije kritične momente i reči koje vezuju sebe u samovažnost.

Kako da se umešate na topik?

Daću vam predlog kako. Najbolje je da ne postavljate pitanja to može na pm. Zamislite da je tema veliki sto na kome se treba poslužiti hrana. Vi ste kelner tj kelnerica i donosite aktivnosti jednog tragača. Znate načela i principe traganja, sve što treba je imati slobodnog vremena.
Zašto ne treba pitati? Znate da ratnik neguje besprekornost, to se odmah ima u vidu što znači na licu mesta se razrešava svako svoje samovažnosti. Možda je ovo lako reći ali se treba imati pokrića za to. Koje je pokriće? Sloboda da se prizna ono što se uvidelo otvara vrata volje.
Volja nas drži na okupu. Taj okup može da sadrži i bojazan od drugih očiju. Ali mi smo ovde kući, dakle šetkamo se u gaćama :DTo je pokriće.

Počeh da čitam topik od početka da bih video šta sam eventualno propustio, i stigoh donekle čitajući kada sam ugledao kako će nekog ko ovo čita biti sramota E vidite ove reči koje pišem jesu skidanje sa sebe odeće koja nas krasi i ulepšava. Traganje po sebi i jeste to. Čovek ratnik mora tačno da zna kako mu izgledaju maske a onda tek da ih nosi. Neznati kakvi smo bez štitova mi nikad ni nemožemo upoznati prave sebe.

Šta mogu reći takvoj osobi koja bi se stidela da je u mojoj koži?
Rekao bih, ..prijatelju..pošto vidim da je muško...kada čoveku ništa nije važno a cilj mu je jasan, jedino što može je da raskine dogovor sa kontinuitetom.
I bio bih u pravu.
Treba se sroziti, poniziti, otvoriti, i tek tada videti sopstvenu nemilosrdnost. Ako smo začepljeni u kontinuitetu mi sve što možemo je da smo sramežljivi. Mi sami silazimo u pakao, jer nema ko za nas da siđe u pakao da bi nam doneo trofej zvani razumevanje.

O volji se malo govori. A najbitnija je volja za traganje. Pa znamo to, rekao bi možda neko. Da, znamo ali kolko znamo? Kolko smo svesni volje?  Znate šta hoću reći, mi smo privezak volji a ratnikov način kazuje da je volja njegov privezak. Dakle, taj privezak nas ukotvi i mi percipiramo ali mi to nismo nameravali  svesno da učinimo, već dopuštamo da nas Zemlja prepozna i podesi skupnu tačku.

Da bi zaustavili taj nasvesni automatizam podešavanja mi moramo preduzeti nešto. Šta preduzeti? Možda bi nas eventualno neko posavetovao da je potrebno da se prodrmamo. Ali šta da se prodrma? Knjiško znanje ne može da legne na pravi način, jer čitaoc može svašta da veruje. Gde je ta potvrda istinitosti u svemu koja može da nas podseti šta da prodrmamo u sebi. Volja je ta koja se treba prodrmati da bi se osetila.
 naslov: Prodrmavanje volje
Komanda. Da, nije pitanje šta to beše komanda već koja komanda nas to zadržava. Dopustiš sebi da te pretraživanje odnese putem rekapitulacije u neki momenat...ali nesme se zaboraviti da je prvo što hoćeš prodrmavanje volje, što znači da se treba videti reakcija volje na ono što dokument rekapitulacije donese pred nas...
Čim vidiš to iz rekapitulacije odmah se isprazniš. I sad se treba trgnuti u realnost - cim - i pogledati iza sebe kao imali nešto kvalitetno iz tog viđenja ili su bila jalova posla - dakle odmah si nemilosrdan prema sebi,,,dižež energiju jer ako to ne učiniš ostaješ uspavan  
Svi smo mi prepredeni...ali pazite tj. uočite za razmatranje, prepredenost kao opšti pojam uspavljuje...to uspavljivanje je od ubeđenja da nemožemo nešto vredno dati ovom svetu od sebe...a možemo ako o tome govorimo...govorimo da nebi zadržavali za sebe i tako dolazimo do energije koju dalje nastojimo da uputimo u pravi smer jer je u blizini te pozicije skupne tačke pozicija samovažnosti...mi sada moramo da naučimo novi način pričanja sa samim sobom da bi znali u toj tačci da manevrišemo rečima jer inače znamo dobro iz knjiga da ratnici imaju normalan životni vek, isti kao prosečni ljudi. Ako ratnik kaže da je njegov život bogatiji zbog svojeg samopouzdanja onda je on to i preispitao a ne samo rekao. Smopuzdanje, kaže se, ratnik gleda u svojim očima...dakle, veruje sebi da će ostati uspravan i onda kada ga sila natera da poklekne  -xe, xe, xe
       Manipulacija rečima je ono što za tragača može biti vredno samo ako može tako da ostane na svom mestu ma šta god te reči značile i ma koliko te reči bile teške u uporedbi sa prosečnim čovekom. Ratnik uči da ako koristi nešto to nešto može uzeti i oblik ogromnosti i da ga proguta. Tako i reči. Kažu u nekoj od knjiga jedne ratnice, da su reči izuzetno moćno sredstvo za pokretanje skupne tačke...upravo to potvrđujem, jer šta se dešava - ST se klati između zadavanja komande da se izbaci znanje iz sebe i lokacije čistog razumevanja...to donosi energiju, malu ali ako se tragač drži koncepta traganja, setiće se da prosečan čovek i ne može da je pokrene u ovom trenutku večnosti. Pošto ratnik nije iznad prosečnog čoveka on ipak jeste to ako bi se čitale ispovesti...[Ovo je uzeto samo kao statistika, kako bi volja uporedila ratnikov način života prema životu nekog sebičnog čoveka i time dala znak očima kuda da gledaju  ]

Nema ko da nas prodrmava a i neće. Ustvari nezna.

Postoje padovi volje. U stanju sam trenutno da neznam da ispričam o padu volje išta. Zaboravio sam svoje padove volje a rekapitulacijom bi tim opisom došo u novu poziciju ST, zato ajmo ka tome...    Padovi volje se dešavaju usled opterćenog kontinuiteta i volja tada se jedino osnažuje ne-delanjem...pošto su ne-delanja osobna stvar zavisno od vrste opterećenja na kontinuitet, čovek koji je uzo da osnaži volju to mora učiniti svesno u tom pravcu tj. da je svestan svrhe svog ne-delanja. Lična moć se nađe pri ruci da nam da uputa o vrsti ne-delanja koja će da namiri energetske troškove.
 U principu sve ide po planu a plana ustvari nema ako ćemo pokrenuti skupnu tačku jer će se plan izbrisati novom centriranošću.
------------------------------------
Ogromnost uvek postoji ali je nismo svesni. Svi smo sanjali ogromnost jednom kada smo imali groznicu...možda i više puta...i ona zavisi od faktora naše gustine svesti. Gustina svesti je samo slikovita reč kojom pokušavam da prikažem da je moguće odoleti ogromnosti ako se osluškuje ogromnost i pozicionira da je uzrok ogromnosti zapravo stav ogromnosti da se pentramo do sledeće prezentacije ogromnosti. Jer, ako nas ogromnost nije u prvom naletu ubila znači da nam ostavlja vreme da se pripremimo za njen sledeći prikaz.
Vidite, jednom mi se je u snu energetsko telo počelo da topi zato što sam došao u priliku da buljim u ogromno brilijantno sunce oko koga je bila tama. To sunce koje na prvi pogled nije izgledalo sablasno mi je dalo do znanja u sledeći mah da je svesno te da me je videlo i ostavilo tragove kojim ću da se prisećam tako što je počelo da me topi i uvlači u sebe. Tri dana sam imao neobične bolove u leđima u obliku opeklina. Od tada je prošlo neko vreme a to sunce mi je u sledećem sanjanju dopustilo da vidim jedno mesto na njemu kuda bih bezopasno mogao da prisustvujem pogledu a da me ono neponišti kao život. Tu konkretno nije imalo šta da se vidi jer to mesto nije za život nekog oblika života već tvorivina tog sunca da bi izašlo meni u susret jer smo se upoznali a ono me nije ubilo...Nemogu da garantujem da nekog drugog neće da ubije, a sobzirom da kada ratnik misli na smrt on ni sebi nemože da garanuje sa čim ima posla...Još nekoliko puta to sunce je stvaralo svetove u koje me je stavljalo zato što moja svest negoduje da vrši održavanje sna.

 Vreme leti...i bez mene, centriranje ovog našeg sveta je održivo...Napasnici iz drugog sveta su jedina pokretačka snaga koja remeti spokojstvo i ravnodušnost.   Pokušavam sagledati to da ratnik iako je i spokojan i ravnodušan plaća ceh spoznaje da je napadnut. Pogledam u centar svog stomaka i izmerim osećajem koliko sam uznemiren...nikolko, uopšte ja nisam uznemiren - uznemireno je nešto spolja i to nešto bulji u mene... Kada je spolja mirno i neopterećeno osećam se bezlično,..a u talasu nekih vibracija nešto utiče na moje udove da kao da postaju nestabilni, kao da ih nešto oće oduzeti a nema snage da to u potpunosti učini jer to i nije njegovo a verovatno nije ni njegov posao da to čini. Pišem ovo da taj domen svesti očvrsne, jer ostavivši ovakav trag ustvari postavljam silan katapult namere koji će da uobliči novo centriranje. Ovo ne može da se desi čoveku koga čuva neka veza sa kojom deli zajednički život, jer oni koji žive u intimnoj zajednici drže se svog kruga kontinuiteta  pa time nisu dostupni za napad entiteta. Entiteti upravljaju kontinuitetom.
       Najopasnije je bez razmišljanja činiti. U razmišljanju treba da se vidi kvalitet zadovoljstva za izvesno činjenje da nebi došlo do upada nervoze u stanje svesti, jer entitet tipa saveznik primećuje naše opredeljenje za voljno činjenje. Kako oni to vide neznam ali sam otkrio da je upravo tako. Saveznik je onaj entitet koji prati naš kontinuitet. Ovo stoji kao reči da bi približile opis inače saveznik nema veze sa logičkim opisom savezništva prema nekome već je to odnos zato što ratnik govori sebi ono što je ružno u lepoj intonaciji da bi iskazao svoju moć kako može svojom silom volje da prepravi jedan odnos na nivou odnosa da je taj odnos jednak ništa.
 Znam šta pričam jer to mi se dešava. A dešava se da ne mogu ništa da uradim jer svačiji kontinuitet drži entitet.
Pošto entitet drži nečiji kontinuitet on je spreman da brani svoju jedinku jer faktički raspolaže njome na sve načine. Zato je jedini način ponašanja kontrolisana ludost, iz prostog razloga da bi se ratnik zaštitio od moguće greške koja bi ga skupo koštala kroz ispoljenje emocija. Ratnikove emocije zbog znanja o entitetima više ne mogu biti ljudske, klasične..već konstantno glumačke. Ratnik priziva rekapitulaciju da uoči odnose za bolju kontrolisanu ludost.

 Volja se nemože pokrenuti i zbog entiteta. Entitet što zna, zna i jedinka.
Dali ste ovo razumeli?
Ponoviću: Entitet što zna, zna i jedinka. u stvari obrnutim redosledom ali je ovako namerno urađeno zbog samosugerisanja jer ovo što pišem entitet će uzeti kako ga budem predstavio  
To nije sve jedno...
Zašto nije sve jedno? - Zato, što i entitet i zemlja se uzimaju kao odnosi koje znamo među ljudima tj. sve pamte, pamte položaj skupne tačke tj. upamćuju čovekove mogućnosti koliko se prikazao da može i ono šta i koliko može i zna.
Ako ovo ratnik zna on zna da nema vremena da postigne sve što hoće

 Nadam se da vas nisam umorio rečima... 

Volja da bi oslobodila ST - ratnik mora da priča o takvom zahtevu...što više priča o svom trenutnom stanju gde pritom gleda da nađe uzroke koji ga drže na starom/predhodnom mestu to je više usredsređeniji na pokret zvani pomicanje ST. Bilo bi smešno da se kaže rečima tipa: hej skupna tačko pomakni se   ali kada bi se izneo zavežljaj onoga što zadržavamo, ST se pomakne, jer nema šta da "boravi na mestu" na kome smo zadržavali sebe u kontinuitetu.