LJudski oblik

Kako se rešiti ljudskog oblika i šta to sve treba da znači?

Rešiti se svoga JA je ono što vezuje u ljudski oblik.

Prema mom iskustvu JA je uzrok koji je vrlo kompleksan problem. Čoveku se čini da to nije problem samo zato što nije doveden u kritičnu poziciju sopstvene zahtevnosti. Naša zahtevnost nije vidljiva u našim očima zato što oči biraju da vide samo pozitivne stvari. Osvrnuti se na sopstvenu zahtevnost, znači biti skroman.

Od presudnog značaja za gubljenje ljudskog oblika je kada se preuzme odgovornost za sopstvena dela.

Preuzimanje odgovornosti je čin angažovanja za besprekornost.
Od tog momenta više ne važe pravila koja su predhodno dominirala našim svetom.
Važnost nečega gubi opseg i težinu.

Meni se to desilo pre 3 godina. Nije ni lepo ni ružno, jednostavno nije nikako jer čovek nema svoje JA pa mora da se napreže na razmišljanje jer um koji je imao više ne radi za njega.

Pazite sad. Volja takođe nije radila za naše dobro niti može da radi jer ona radi prema opisu. Zato se preduzima traganje.
Bilo šta što činim sada je bezvredno, nema vrednosti od volje. Volja se zagreje kada želim neku aktivnost pa mi se čini svo vreme te aktivnosti da je bilo dobro. Znači mi ljudi sebe obmanjujemo da je svet oko nas objektivna stvarnost.

Odavde nema nazad. Nije moguće biti stari Ja.
Tek sad vidim na čemu sam. Zato mi je potrebno određeno društvo ali društvo ljudi bez ljudskog oblika da bih ublažio najezdu odvratnosti od ljudi koje svakodnevno moram da vidim. Takvi ljudi koji su bez oblika ničim neće optertiti svrhu a to mi jedino odgovara da sa lakoćom ostanem u domenu nemog znanja.
Nemo znanje mi beži u prisustvu običnih ljudi jer su ovi preterano zahtevni licemeri.

dorokusai je napisao/la:

Odavde nema nazad. Nije moguće biti stari Ja.
Tek sad vidim na čemu sam. Zato mi je potrebno određeno društvo ali društvo ljudi bez ljudskog oblika da bih ublažio najezdu odvratnosti od ljudi koje svakodnevno moram da vidim. Takvi ljudi koji su bez oblika ničim neće optertiti svrhu a to mi jedino odgovara da sa lakoćom ostanem u domenu nemog znanja.
Nemo znanje mi beži u prisustvu običnih ljudi jer su ovi preterano zahtevni licemeri.

Da, ali teren je takav da smo 99% sa preterano zhtjevnim licimerima koji nas svakodnevno uvlace u svoje igrice.

Stalno ih gledam, i nerazumljivi su mi kao sto sam i ja njima.

Jer je to onaj osjecaj kad ti je sve svejedno, ono bas te briga za samog sebe?

dalibor je napisao/la:

Jer je to onaj osjecaj kad ti je sve svejedno, ono bas te briga za samog sebe?

Na neki način to je jer ne uslovljavaš nešto ili nekog. Ali tek se otkrije kako ljudi vezuju druge ljude...znači ovi od spolja su oni koji donose probleme jer je njihovo očekivanje veoma oštra komanda koju zadaju sebi da bi putem druge pažnje došli do cilja. I onda oni uzrokuju da se igra po njihovom.
Postaju sitni mučitelji. Gledaju na svoj način a to boli jer nemožeš sa njima drugovati već je ona kontrolisana ludost na delu. To nije za pohvalu jer nam sledi rekapitulacija u kojoj možeš primetiti statistiku i videti da ti ne voliš te ljude već ih gledaš otkačiti što pre jer crpu energiju svojim ponavljajućim glupostima.